Potraga za tuđim prihvatanjem

U nama je ugrađen mehanizam da se upodobljavamo volji Božjoj, da postanemo Njemu slični, odnosno slični Onom koga obožavamo. Međutim, problemi nastaju kada se taj mehanizam primijeni na ljude, pa npr. iz svoje zaljubljenosti ili opijenosti nekim ljudima stvaramo idole, prema kojima se mijenjamo. I ne bi to toliko bilo strašno što želimo da postanemo njima slični, nego što idemo korak dalje i postajemo ono što taj/ta obožava kod drugih.

Valjda iz neke jadne želje da im se svidimo, mi gledamo šta oni vole, pa se prema tome ravnamo. E tu mi gubimo sebe, jer ne radimo ono što se nama sviđa, nego ono što se drugima sviđa. Skratićemo kosu ako je skraćuje neka koju taj naš idol voli, ili ćemo postajati slični omiljenom glumcu te neke "ljubljene" koja nas je zanijela. Ovo sam banalizirao da bih objasnio taj program u nama, koji je poguban za one ljude, naročito mlađu generaciju, koja se traži i koja ne zna ko je i šta hoće. Samo ljubav prema Bogu i upodobljavanje Onim vrijednostima koje je Isus Hrist imao nas oslobađa i vodi do naše suštine i onog što je Tvorac stvorio po svom liku i podobiju. To mi je tako jasno i očigledno, ali nažalost, tako lako upadamo u zamke svojih strasti, koje nas ne samo zarobljavaju, već čine da postajemo sluge ljudskih očekivanja, odnosno očekivanja onih koje želimo, nego i zbog toga gubimo sebe, postajemo bezlični u svijetu istih.