петак, 17. фебруар 2017.

Jake emocije

Postajemo zavisnici/robovi jakih emocija, preko kojih se otvaramo za razne uticaje onih koji to proizvode. Dobra slika, predstava, muzika, knjiga, film je samo ona koja nam šokira čula, emocije i um. A kakvu poruku nosi to je postalo manje bitno. Samo da su nevjerovatni obrti, specijalni efekti, nasilje, krv, sex i smijeh, samo da drži pažnju i uzbudi..
I onda tako "navuceni" pocnemo da jurimo za jakim emocojama u stvarnom životu. Nikakvi ljudi i nikakvi poslovi i mjesta ne prijaju ako sva cula nisu stimulisana..
A život je po difoltu lijep ali i "dosadan", pun obicnih ljudi, jednostavnih poslova, laganih tonova, smirenih emocija. I onda nastaje konflikt i pakao duše za "robove jakih emocija", rascijep izmedju zelja i mogucnosti, izmedju mastarija i stvarnosti. Postajemo neshvatljivo nezadovoljni "obicnim danom"  frustriani sto nemamo "desavanja" koja bude jake emocije, strasti i glad. Bojimo se da "pravi zivot " prolazi a mi tapkamo, samo zato sto imamo ocekivanja, mislimo da su nas mimoisle cari zivota, koje navodno zivotu pripadaju.. A kao svi zavidimo onim domacinima na selu, koji spokojno gaje stoku, zalivaj basticu, spremaju sebi obroke, cajeve i tople postelje..
A svakodnevno upravo odbacujemo takav normalan zivot i jednostavne ljude, gledamo sa strana, u tudja dvorista, mahnito trazeci "provod", kojeg nijesmo spremni ni drugima pruziti. Nesposobni ta stpljivo cekamo, da se prave stvari i lijepe emocije spontano dese, onako predozirani jakim emocijama, postajeno nesposobni i tupi za istinske zivotne izazive, nesposobni da prezivimo iznenadnu bol, stres i gubitak. Pucamo zbog jedne kapi, jer je prelila punu casu jakih emocija.  
Ne, mi smo vec odavno krenuli u "pustolovinu", u lov, kao mi smo "vučice" i "tigrice" , zeljne pravog uzbudjenja a zapravo postali smo najobicnije lovine, vjestih mangupa koji znaju za jadac, koji znaju pravila ove igre, znaju kako da naprave performans, da sokiraju razum raznim teorijama o zivotu i probude nam za kratko emocije i strasti. Ne zato sto nas zele i sto im je stalo za nasu sreću, nego traze pristašu, sljedbenika i slugu za svoje interese, kojeg su kupili emocijama. A one istinske ljude i nepatvorene emocije smo prezreli.
Po motivu: Иса. 53:2 Јер изниче пред Њим као шибљика, и као корен из суве земље; не би обличја ни лепоте у Њега; и видесмо Га, и не беше ништа на очима, чега ради бисмо Га пожелели.
Презрен беше и одбачен између људи, болник и вичан болестима, и као један од кога свак заклања лице, презрен да Га низашта не узимасмо.