Juče dodje Danilo poslije škole ostavi torbu i duboko uzdahnu i reče nekim sjetnim glasom "Eh, da mi je 50 centi" i napravi pauzu. I ja i Ceca iznenadjeno u glas pitasmo "Što će ti 50 centi sine?". A Danilo ozbiljno odgovori: "Da imam te pare mogao bih kupiti šareno drveno jaje, da se kuckam u školi sa drugarima. Sve bi ih pobjedio!". Ma idi bre, pomislih, smejući se. A ja mislio ne znam šta mu treba, a on neko drveno jaje za Uskrs.
Jutros se vozim kolima na posao ćuteći sa nekom sjetom i težinom razmišljam o svemu što me čeka i nekim stvarima koje toliko priželjkujem i za koje sam se molio ovih dana. I kao da me Bog podsjeti ovome što je Danilo mene i majku molio. I postade mi jasna jedna misao: blago mom sinu, koliko je samo on bezbrižan! Ima svaki obrok. Sve knjige smo mu obezbijedili. Obučen je i obezbijedjen. A što je važnije zdrav je. Ima ne znam koliko igračaka i dr. I pored svega toga čega nije ni svjestan, i što smatra normalnim, on nekim sjetnim glasom kaže "Eh kad bi imao 50 centi, kupio bi šareno drveno jaje!". Još to jaje i valjda bi onda bio potpuno srećan.
Bože mili, pomislih, jesam li i ja takav? Imam sve što bi mi trebalo i više od toga! Trebao bih da se bijem u grudi i da zahvaljujem Bogu po čitave dane. Da zahvaljujem što sam zdrav i prav, što imam divnu porodicu i što imam divan posao i mogućnost da izrazim i svoje talente. A ja pored svaga toga, jutros, ispunio grudi nekom sjetom i uzdahom. Kao da bih i ja za ovaj Uskrs želi nekih svojih 50 centi, da kupim "šareno drveno jaje", da bi pobijedio sve svoje drugare "u kucanju uskršnjih jaja!" Da nije smiješno bilo bi tragično! Možda su to kod mene malo veći iznosi od 50 centi, i nešto što je šarenije od ovog drvenog uskršnjeg jaja. Svejedno, mom Bogu je prosto nejasna, moja jutrošnja molitva uz uzdah. Pa kao da Ga mogu čuti kako se žalostivo smije i kaže: "A ja mislio da je nešto ozbiljnije, pa si mi tako sjetan jutros. A ti tražiš tričavih 50 centi da bi kupio neko falš jaje! Zar je šareno drveno jaje razlog tvoje jutrošnje tuge, sine moj? ".
Bože mili, pomislih, jesam li i ja takav? Imam sve što bi mi trebalo i više od toga! Trebao bih da se bijem u grudi i da zahvaljujem Bogu po čitave dane. Da zahvaljujem što sam zdrav i prav, što imam divnu porodicu i što imam divan posao i mogućnost da izrazim i svoje talente. A ja pored svaga toga, jutros, ispunio grudi nekom sjetom i uzdahom. Kao da bih i ja za ovaj Uskrs želi nekih svojih 50 centi, da kupim "šareno drveno jaje", da bi pobijedio sve svoje drugare "u kucanju uskršnjih jaja!" Da nije smiješno bilo bi tragično! Možda su to kod mene malo veći iznosi od 50 centi, i nešto što je šarenije od ovog drvenog uskršnjeg jaja. Svejedno, mom Bogu je prosto nejasna, moja jutrošnja molitva uz uzdah. Pa kao da Ga mogu čuti kako se žalostivo smije i kaže: "A ja mislio da je nešto ozbiljnije, pa si mi tako sjetan jutros. A ti tražiš tričavih 50 centi da bi kupio neko falš jaje! Zar je šareno drveno jaje razlog tvoje jutrošnje tuge, sine moj? ".
:)
ОдговориИзбришиO tom šarenom drvenom jajetu mašta i moj Marko.
Sjajno! :-))))
ОдговориИзбришиMada nije problem što maštamo o "šarenim drvenim jajima", već ne trebamo da uzdišemo sa sjetom i da brinemo. Šta je teško Roditelju da ispuni takve želje? ALi je važno da znamo šta sve imamo.
a kad mu ispunim neku takvu želju, on obično kaže: "Hvala ti mama, ovo mi je najljepši dan u životu!", pa i meni uljepša dan.
ОдговориИзбришиMora da je i tvom Bogu srce puno, kad te čuje kako se obraduješ "šarenom jajetu", kao Marko i Danilo... :)
Jeste :)
ОдговориИзбришиVera, evo sam maloprije kupio Danilu drveno šareno jaje. Baš sam ga iznenadio. On je bio već zaboravio.
ОдговориИзбриши:)
ОдговориИзбриши