недеља, 08. април 2012.

JEDNOSTAVNO - SAVRšENO

Večeras smo bili u Nikšiću na promociji knjige. Kasnije smo otišli kod jednog mog dobrog prijatelja i njegove predivne porodice. Zaista je fenomenalno, koliko sam tamo prijatelja stekao. Iako sam rodjen u Podgorici, čini mi se da medju mojim prijateljima većinu čine Nikšićani. Volim taj grad, radio sam u njemu par godina a toliko divnih stvari me vezuje za njega. Moram da razmislim o tome :)
Ali da se vratim na jednu divnu istinu koju mi je ovaj moj prijatelj rekao, inače iskreni vjernik, koji sa svojom ženom i sedmoro djece živi jedan harmoničan i posvećan porodični život. Reče da smo mi ljudi nevjerovatno čudni, jer ne volimo i ne cijenimo jednostavne stvari. Pravimo od svega nešto komplikovano i glamurozno. Spremni smo da za te komplikovane stvari da žestoko platimo. Kaže, nije nam dovoljno da pojedemo jedan ukusan komad mesa, već volimo da nas služe, da se to stavi na neke skupocjene tanjire, pa da ima nekoliko naslaganih tanjira, skupocjene pozlaćene kašike, viljuške i noževe, sve to dekorisano. I onda da nam donesu u nekom ovalu. A u tanjir da stave samo malo tog nečeg, sa posebnim dizajniranim prilogom. I onda ćemo taj komad mesa platiti ne znam kakve pare. Zašto?

Čitao sam mnoge knjige i bio u drštvu najmoćnijih i najpametnijih ljudi u Crnoj Gori. I svi ili većina voli da koristi neke kitnjaste riječi, pričaju izokola, upotrebljavajući neke strane izraze, vole neke deskripcije i fraze. Kao ovaj servis o kojem je pričao moj prijatelj. Stotinu stvari na sto ti stave, a ispod svih tih elemenata aražmana i poklopaca je jedan mali komad mesa, možda čak i nedovoljno pečen. I mi smo spremni da to žestoko platimo a da se odreknemo onog našeg. Jer nismo zadovoljni sa onim komadom mesa koji imamo na svom stolu u kućnom domu u krugu porodice, mislimo da je to nešto beznačajno i neukusno. Gluposti!
Od svih tih "pametnih knjiga" i "velikih govora" koje sam pročitao i čuo, najveće su one jednostavne pričice koje je pripovjedao Isus, a koje su zapisane u Jevandjeljima. Nevjerovatna je i impresivna jednostavnost koju je imao Isus u komunikaciji sa ljudim. Ribarima je govorio u pričama o pecanju. Ratarima o sijanju itd. Kad bi neko pročitao letimično tih dvadesetak stranica, rekao bih " Ih čudna mi čuda, obična glupost! Kao za neku debilnu djecu.". Mi sve žudimo za nekim komplikovanim stvarima, koje nas ostavljaju bez riječi, smatrajući da ako nešto ne kapiramo da je to mnogo pametno.
E naprotiv, ja i pisajući ovaj Blog uvidjam, da najbolje što sam napisao, to su bile neke jednostavne životne priče koje su nosile po neku jasnu misao i donosila razumijevanje. A čim vidim da sam otišao u neko veliko mudrovanje, koje je nerazumljivo običnom čitaocu, shvatam da još tu stvar dobro ne shvatam. Komplikovanje je proizvod stvarnog nerazumijevanja suštine neke pojave ili nekog odnosa. A savršenstvo je u jednostavnosti. Ko uspije da se jasno i jednostavno izrazi, on je najbliži Istini. Druga je stvar što mi jednostavnost možda preziremo pa biramo dekor, glamur, kozmetiku i sl. da bi bilo posebni i interesantni. A i lakše nam je i nekako ljepše kad stvari ne zovemo pravim imenom, već to sve uvijemo u oblande, da se lakše guta.