Pričam danas sa jednim dobrim prijateljem kome su članovi porodice pod snažnim pritiskom nepravde i zla. On takodje razumije duhovne principe i dobar je sagovornik o Bogu. Kaže: "Ne uništava Dobro Zlo, nego nekako Zlo samo sebe uništi. Kao da raste i raste toliko da čak izgleda da nema kraja i da će sve da uništi. I onda se desi da nekako se izmedju sebe zavade, i dodje do uništenja."
Znam tačno o čemu priča. Kad smo vodili Emiliju kod jednog kožnog ljekara, zbog nekih sitnih virusnih bradavica. Vidio sam taj proces. Onaj doktor je vrhom čačkalice uzeo neki "otrov" ili "kiselinu" i samo malo takao na bradavice. Počeo je neki upalni proces. Već sjutra su bradavice počele da bukte da se otvaraju kao neke ranice. Bilo je užasno, pa smo čak zvali doktora da pitamo je li to u redu. On se skoro nasmijao: "Odlično. To upravo treba da se dešava". Zatim je prekosjutra počelo da se te ranice pretvaraju u neke kraste. A doktor nam je strogo branio da je kupamo. I poslije još dva dana, počele su krastice da otpadaju. Ispod njih je bila čista bijela nova kožica. Da bi na kraju cijelo lice bilo čisto i bijelo.
Samouništenje nije odlika Dobra, vec je suštinska karakterijstika Zla. Zlo čovjeka goni kao samoubistvu i autodestrukciji, a ne neko dobro. Sjećam se tih starozavjetnih priča o borbama Božijeg naroda sa neprijateljom. Na mnogo mjesta se govori da su se neprijateljske vojske sastavljene od nekoliko plemena, samo izmedju sebe uništilo. Da čak nije bilo potrebe da dodje do borbe.
Demoni zla nijesu baš mnogo jedinstveni. Oni se izmedju sebe podjednako mrze koliko mrze i pravednika na kojega napadaju. Podjednako jedan drugom ne vjeruju, koliko vojuju na vjernika. I ono što mene teši, to je da kada se čini da pobjedjuju, da su nevjerovatno moćni, oni su najbliži samouništenju. Pobiće se zbog prevlasti unutar svojih redova ili zbog plijena koji žele da podjele. Tako da prijatelju moj, ohrabrimo se, ako i djeluje da je zlo oslobodjeno, da je otvorena pandorina kuptija zla, da se stvari više ne mogu kontrolisati, da bukti upalni proces bez nade za spasenjem. Možda i idemo i vapimo Bogu i ptamo: "Šta je vo Bože, šta se ovo dešava! Zlo je nezaustavljivo!".
A On kao da se smiješi i kaže: "Odlično! Upravo to treba da se dešava! Ne boj se i ne brini. Samo vjeruj, jer Zlo se primiče svome procesu SAMOUNIšTENJA! Definitivno!"
Znam tačno o čemu priča. Kad smo vodili Emiliju kod jednog kožnog ljekara, zbog nekih sitnih virusnih bradavica. Vidio sam taj proces. Onaj doktor je vrhom čačkalice uzeo neki "otrov" ili "kiselinu" i samo malo takao na bradavice. Počeo je neki upalni proces. Već sjutra su bradavice počele da bukte da se otvaraju kao neke ranice. Bilo je užasno, pa smo čak zvali doktora da pitamo je li to u redu. On se skoro nasmijao: "Odlično. To upravo treba da se dešava". Zatim je prekosjutra počelo da se te ranice pretvaraju u neke kraste. A doktor nam je strogo branio da je kupamo. I poslije još dva dana, počele su krastice da otpadaju. Ispod njih je bila čista bijela nova kožica. Da bi na kraju cijelo lice bilo čisto i bijelo.
Demoni zla nijesu baš mnogo jedinstveni. Oni se izmedju sebe podjednako mrze koliko mrze i pravednika na kojega napadaju. Podjednako jedan drugom ne vjeruju, koliko vojuju na vjernika. I ono što mene teši, to je da kada se čini da pobjedjuju, da su nevjerovatno moćni, oni su najbliži samouništenju. Pobiće se zbog prevlasti unutar svojih redova ili zbog plijena koji žele da podjele. Tako da prijatelju moj, ohrabrimo se, ako i djeluje da je zlo oslobodjeno, da je otvorena pandorina kuptija zla, da se stvari više ne mogu kontrolisati, da bukti upalni proces bez nade za spasenjem. Možda i idemo i vapimo Bogu i ptamo: "Šta je vo Bože, šta se ovo dešava! Zlo je nezaustavljivo!".
A On kao da se smiješi i kaže: "Odlično! Upravo to treba da se dešava! Ne boj se i ne brini. Samo vjeruj, jer Zlo se primiče svome procesu SAMOUNIšTENJA! Definitivno!"
Коментари
Постави коментар