SPAVA SNOM PRAVEDNE

Sjećam se jednog cimera iz vojne škole koji je spavao kao top. Kod nas u kasarni bilo je strogo kažnjivo ako bi te oficir zatekao da spavaš van vremena predvidjenog za spavanje. Morali smo u 22h da idemo na spavanje i onda svako jutro budjenje je bilo u 5.45h osim vikendom kad je bilo mislim u 6.30h. Svima nama je to bilo teško, ali moj cimer je bio drastičan primjer, spavao bi kad god bi ga neko ostavio barem na 5 minuta samog. I onda jedan dan je naš komandant, major Savić, najstrožiji od svih oficira u garnizonu, od koga smo svi cvikali, došao u nenajavljenu kontrolu. I naravno zatekao mog cimera u krevetu u vrijeme predvidjeno za učenje. Kad je ušao u sobu, svi smo se prekinuli od straha, jer to je bila rijetka posjeta tako visokog oficira. Skočili smo u stav mirno, a moj cimer mirno spava, kao jagnje. Prilazi mu komandant i drma ga jako da se probudi, ali on ni da trepne. I sad se sjećam kad je na ovu tragikomičnu situaciju, major rekao onaj stih Bijelog Dugmeta - "On spava snom pravedne".

Kakav je to "san pravedne"? Moji su roditelji bili na dosta visokim položajima, bili su direktori i bili u prilici da rade sa velikim novcem. Ali mi smo uvjek skromno živjeli u jednom osrednjem stanu, jer je otac odbio da uzme jedan od 110m2 u novoj zgradi, već ga je dao da se proda i kupe dva stana za radnike njegovog preduzeća koji su bili u većoj potrebi. Znam i da je pozapošljao mnoge prijatelje ali i neke nebitne poznanike, a kad mu je jedan od njih u čast htio da donese pršutu, pričali su mi da mu je tata napravio tako neprijatnu scenu i skoro ga izbacio iz kuće i zabranio da sa tim udje u stan.
Govorili su meni i bratu, da im je najvažnije da mirno spavaju. To smo čuli sto puta, misim. Moj brat koji je uvjek znao da dobro kaže što ti misli, na onaj bitki podgorički duhoviti način. Pa im je jednom u danima kad mu je nesto trebalo a nismo bili u mogućnosti, govorio : " Jeste li se naspavali?", a na zbunjeni pogled roditelja o čemu on to, on nastavljao" Pa pošto vam je samo važno da mirno spavate, zato pitam." već bi se počeli smijati svi "Što bre nešto malo ne ukradete, pa da kraće spavate, šta bi vam falilo, imali bi malo podočnjake i smršali bi. A vi samo da spavate mirno i da spavate!"

Naravno da se "san pravedne" odnosi na mirnu i čistu savjest, ali vjerujem da ima još jedno dublje značenje. Ima jedna dobra priča o ovom mirnom snu. Naime, kad je nastao progon prve crkve, apostol Petar koji je bio njen vodja, bio je uhvaćen i strpan u zatvor pod jakom stražom. Rimska vlast zajedno sa upraviteljima Judeje, je počela sa likvidacijama vodja ove nove sekte, nekoliko djakona i apostola je bilo ubijeno. I uhvatili su Petra, koji je bio glavni, osudili ga na smrt. Dok je čekao izvršenje smrtne presude, pomislio bi čovjek da je Petar drhtao i plakao svu noć. Ali nije, u knjizi Dela apostaloskih je zapisana jedna druga priča. Petar je spavao kao "zaklan". Toliko čvrsto je spavao, da ga je kroz san andjeo koji je došao da ga oslobodi, udarao nogom pod rebra, kao onaj moj komandant cimera. Petar se jedva probudio i vidio je zaspale stražare i otvorena vrata zatvora. Kad je izašao napolje tek se osvjestio šta se dešavalo.
Kako je moguće to? Da neko pod takvom pretnjom spava mirno. Petar je dobio jedno obećanje od Isusa dok je još bio sa njim na zemlji: "Petre, dok si bio mlad sam si se opasaovao i išao gdje si htio, a kad ostariš drugi ćete opasaviti i voditi gdje nećeš htjeti!". I toga se Petar sjećao, kao da sam mogao da čujem " Uraaaa, ostariću znači. Ovaj zatvor i ova prijetnja nije kraj moga života, mogu mirno da se pouzdam u Božije izbavljenje."
I tako je to u duhovnom svijetu za razliku od nekih principa koji važe u materijalnom svijetu. Mi ljudi zrelost doživljavamo kao period kad počneš da zaradjuješ više nego što trošiš, tako da možeš da postaneš samostalan i nezavisan i čak da izdržavaš cijelu svoju porodicu i više. Drugim riječima nezavisnost je bitna odlika zrelosti. A u duhovnom svijetu je obrnuto. O tome je zapravo Isus govorio Petru, da će kad postane zreo duhovni otac i vodja crkve, postati zavistan o Njemu. Petar je bio vrlo svojeglav, plahe naravi ali i vrlo nestbilan i plašljiv, a postao je krotki i hrabri vodja koji je znao da se pouzdaje u Boga koji je kadar da ga izbavi iz svih situacija, pa je mogao da tvrdo spava snom pravednika u tako drastičnoj situaciji.

Nekad sam znao zbog neraščićenih odnosa, nekih problematičnih planova i pred važne odluke da ne spavam noćima. Danas, kad sam duhovno zreliji, mogu mirno spavati pred mnogo težim izazovima, jer to je san pravednika. O tome sam danas želio da pišem, da me je puzdanje u Božije izbavljenje naučilo da svoje brige i svoje odluke mogu Njemu predati, jer On se brine za moj dom. To predanje, polazi od one spoznaje o mojoj (ne)zavisnosti. Što sam iskusniji, sve manje imam pouzdanje u svoju pamet, a sve više u Božije providjenje mojih potreba. Zato mnogo manje mozgam i nešto presabiram i planiram. Pa mogu biti spokojan i imati miran san, ne samo zbog čiste savjesti kao moji roditelji, već zbog ovog duhovnog iskustva i promjenjenog stava u vezi moje nezavisnosti. Moj život i život moje djece nije u mojim rukama ni u rukama mojih neprijatelja pa, Bogu hvala, mogu i da počinem i odmorim snom pravednika.