Vidjeh se sa jednim prijateljem prije nekoliko dana, podijelio je sa nama jedno interesantno iskustvo, koje je imao dok je ljetos bio u Americi. Dok se vozio kolima gledao je visoke zgrade grada ka kojem su išli, i najednom kao u duhu, došlo je do promjene perspektive, kao da se ogromnom brzinom približavao jednom soliteru, dok nije skoro došao licem tih do zida, kada više nije mogao da vidi ništa.
Pričali smo upravo o tome, da često moramo promijeniti perspektivu da bi mogli sagledati stvari oko nas. Često smo tako daleko od problema, bavimo se visokom politikom, filozofiramo o krupnim svjetskim dešavanjima, umjesto da se približimo i da udjemo u suštinu stvari. Potreban nam je mikroskop da bi saznali da postoje bakterije i virusi koji razaruju organizam, koji donose bolest, pa od onih malih i nevidljivih elemenata, nastaju čitavi porobelmi, koji ugrožavaju sistem ili neki organizam.
A sa druge strane, čini da smo se toliko udubili u neke probleme, kao kad bi se nabio licem u tu veliku zgradu. Pa je ispred nas neko crnilo, neki zid. I onda ne vidiš ništa, ništa ti nije jasno. Zato posebno za one velike i važne stvari moramo se izmaći, moramo napraviti distancu, da bi mogli sagledati čitavu jednu gradu, čitavu jednu mrežu, koja se plete.
Sjetih se, kad sam prošle godine bio na dužem putu u Švedsku, da kad sam se vratio, doživio takav izliv ljubavi od svoje žene. Valjda tek kad sam se malo odaljio, nešto je u njoj shvatilo, koliko nam je dobar brak, kakav sam ja muž. Prosto da ne vjeruješ, druga žena :-))) Ja rekoh, dje ne znadoh da davno otputujem malo, hahaha.
Ali zaista izgleda tako, da tek kad neke važne stvari koje su nam bile u životu, neki nama dragi ljudi, kada se odalje od nas, kada ih možda izgubimo, vidimo koliko su nam bile važni. Kolike su to zgrade od ljudi bili, da su u njihovom srcu mogli sigurno živjeti mnogi.
Zato budimo trezveni, pa danas promjenimo perspektivu, pa se udubimo u problematiku, da bi saznali uzroke nekih bolesti i slabosti, ali takodje izmeknimo se za neke važne stvari koje su u našem životu, koje možda pocjenjujemo, pa budimo objektivni, i sagledajmo njihovu pravu veličinu, da kasnije ne bude kasno i da nam ne bude žao, kad bez toga i njih ostanemo.
Pričali smo upravo o tome, da često moramo promijeniti perspektivu da bi mogli sagledati stvari oko nas. Često smo tako daleko od problema, bavimo se visokom politikom, filozofiramo o krupnim svjetskim dešavanjima, umjesto da se približimo i da udjemo u suštinu stvari. Potreban nam je mikroskop da bi saznali da postoje bakterije i virusi koji razaruju organizam, koji donose bolest, pa od onih malih i nevidljivih elemenata, nastaju čitavi porobelmi, koji ugrožavaju sistem ili neki organizam.
Sjetih se, kad sam prošle godine bio na dužem putu u Švedsku, da kad sam se vratio, doživio takav izliv ljubavi od svoje žene. Valjda tek kad sam se malo odaljio, nešto je u njoj shvatilo, koliko nam je dobar brak, kakav sam ja muž. Prosto da ne vjeruješ, druga žena :-))) Ja rekoh, dje ne znadoh da davno otputujem malo, hahaha.
Ali zaista izgleda tako, da tek kad neke važne stvari koje su nam bile u životu, neki nama dragi ljudi, kada se odalje od nas, kada ih možda izgubimo, vidimo koliko su nam bile važni. Kolike su to zgrade od ljudi bili, da su u njihovom srcu mogli sigurno živjeti mnogi.
Zato budimo trezveni, pa danas promjenimo perspektivu, pa se udubimo u problematiku, da bi saznali uzroke nekih bolesti i slabosti, ali takodje izmeknimo se za neke važne stvari koje su u našem životu, koje možda pocjenjujemo, pa budimo objektivni, i sagledajmo njihovu pravu veličinu, da kasnije ne bude kasno i da nam ne bude žao, kad bez toga i njih ostanemo.
Коментари
Постави коментар