Sinoc sam vidio sekvencu neke serije o prevaratima. Nije neka serija, ne znam tacno ni kako se zove, ali mi je tako ostalo upecatljivo kada je stari prevatarant i dzeparos, poducavao novajliju kako moze da krade tj. dzepari. Pa mu reče da je suština i osnovna caka kod džeparenja da žrtvi odvratiš pažnju, i onda ga mozes ladno trkeljisati. Onda je prikazano u nekoliko kratkih scena, kako ovaj hvata za rame prolaznika i dok se ovaj u cudu buni sto ga ovaj grabi na taj nacin, ovaj bez problema drugom rukom vadi novcanik iz unutrasnjeg džepa od sakoa. I tako nekoliko drugih ljudi. I onda pomislim koliko sam pua na slican nacin pokraden. Ne ne mislim da mi je ukraden novcanik. Ukradene su mi bile neke vizije i snovi. Ja sam bio dosta odlucan u borbi za svoje snove i vizije. I obicno ako je neko pokusao da mi ih otme, nije bilo sanse. Tu vrstu napada sam uvjek lako prepoznavao i znao sam se oduprijeti. Ali ako je neko htio da mi otme viziju, bilo je dovoljno da mi da drugu. E tu sam padao, tu sam bivao pokraden. Pokusaj gladnom psu oteti kost iz usta, rastrgnucete, ali baci mu drugu socniju, odmah ce je odbaciti. To je tehnika prevaranata i lopova. 
Cesto dolaze takva iskusenja, da kada pocinjes da ubiras plodove svojeg projekta, kada pocinjes da ostvarujes svoju viziju. Dodju ti neke stvari kao nekakvi mamci. Kao oni maci za rakete koje u ratnom vazduhoplovstvu i protivvazdusnoj odbrani umiju da izbacuju oni ratni avioni, kada vide da tvoja raketa ide pravo u cilj, pravac ka uzroku tvojih problema. Oni svjetleci mamci, koji isijavaju veću toplotu od toplote motora aviona, pa time pogresno navode raketu, ne bi li je preusmjerili daleko od letjelice. Dolaze nekakvo more sitnih obaveza koje moras da zavrsis, more nekih novih promlecica, more nekih ljudi sa svojim zahtjevima. I sve to ti dodje kao nekakav mamac, da se odvratis od sustine, da se ne bavis onim sto je prioritet, onim sto je tvoj poziv i tvoja misija. Jedan drug mi je jednom rekao: Kad Djavo ne moze da te zaustavi, onda pocne da te pozuruje i da te gura u razne stvari. To je cudo kako mi se desavalo da stvari stoje mjesecima, cak i godinama, i kad uspijem da istrajem i da dodzivim preokret i proboj. Onda odjedanput desetine ponuda, desetine raznih mogucnosti. Odjedanput otvaraju se razne mogucnosti, i ako se upecas na jednu od tih stvari, vrlo lako mozes da dozivis sto mi se nekoliko puta desilo, da budem pokraden za ono sto mi je sve vrijeme bio moj osnovni zadatak, moj posao, moj san, moja vizija. Sve te druge sitne poslove i mogucnosti, mogao bi bilo ko da zavrsi, ali onaj tvoj posao, niko drugi, samo ti. I dok se bavis tudjim, neko je vec ukrao tvoj posao. Zato treba biti oprezan, budan, mudar i trezven, da prepoznas ove stranputice, da prepoznas ove zamke i mamce, da ne bi ostao praznih dzepova, sa porazom, gubitkom vizije, gubitkom svog zivotnog sna.
Коментари
Постави коментар