среда, 05. октобар 2011.

MAJEUTIKA

Danas mi je tako bliska ona Sokratova rečenica „Znam da ništa ne znam!“. Kao ona Ekremova „Poso – kuća, kuća – poso, a što da znam, ništa ne znam....“:))) Ali šalu na stranu, zaista početak svih saznanja i razumjevanja počinje od svijesti o količini našeg neznanja i svim ograničenjima u nešem razumjevanju. To je ironija, kada ulazeći u dubinu razumjevanja života, shvatamo koliko zapravo ima neistraženih stvari, koliko oblasti o kojima ama baš ništa ne znamo. Ali Sokrat je promovisao još jednu važnu polugu u tom misaonom procesu, a to je majeutika tkz. „poradjanje istine“. Ja ne mislim da je Sokrat potpuno u pravu, da se metodom negativne eliminacije i logiciranja, u kojem je misoani proces važniji od činjenica, može doći do istine. Sve više sam svjestan tog ograničenja razumijevanja svih stvari koje mi se dogadjaju. Ali ono što se slažem je ovaj proces spoznaje sličan radjanju tj. poradjanju. Tako da danas, dok imam neke probleme za koje tražim rješenje, za koje bih rado pitao ovog ili onog, da mi kaže šta je istina, da li će da se desi to što očekujem. A ono niko isto da mi kaže, svako ima neku svoju poluinformaciju, poluistinu. Pitam se i sam „Šta je istina od svega toga?“, a kao da mi je bljesnulo pred očima, da je to pogrešno pitanje, jer ja znam Ko je Istina.
„Šta je istina?“ rezignirano i razočarano je kazao Pilat na sudećoj stolici, ustao i dao da se Isus kazni. NIje vapio za istinom, već je bio razočaran jer od Isusa nije dobio odgovore koji su njemu odgovarali. A zapravo pravo pitanje je „Ko je Istina?“ jer istina nije smao neka definicaja ili pravilo, istina je osoba. U tome je sva razlika. Pilat nije razumio da je sve vrijeme pred njim bila Istina. Isus nije govorio, ja znam koji je put, On je rekao Ja sam Put. Nije rekao ja znam šta je istina. On je rekao Ja sam Istina i Ja sam Život. Ta istina se poradja kao dijete. Čitavo stvorenje stenje u porodjajnim bolovima. Od dana vaskrsnuća u ono nedjeljno jutro, kada se onaj ogromni kamen pomjerio sa pećine u kojoj je On bi zakopan. Zemlja se otvorila, i najprije je izašla Glava, kao što to biva kod svakog porodjaja. Od onda taj porodjaj i dalje traje, jer Tijelo Gospodnje koje je Crkva Njegova, izlazi još uvjek, radja se još uvjek. Ta majeutika, tj taj „porodjaj Istina“ još traje, i trajaće do svršetka svijeta. I kad se sve završi to je i to će biti, Sin Božiji, Isus koji je Glava Crkve i Crkava koja je Tijelo Gospodnje. Jer sve je za Njega stvoreno, i sve je od Njega stvoreno. To je Istina za koju piše „Upozaćeš Istinu i Ona će te osloboditi“. Važnije je upoznati Nju, nego tražiti po ovome svijetu istinu. Jer to je kao kod onih koji u Centralnoj banci proučavaju falsifikovane novčanice. Iznenadilo me je kad sam čuo, da ti ljudi kada su obučavani, nijesu obučavani na način da su im nudjene stotine vrsta falsifikata, da bi oni proučavali sve moguće načine krivotvorenja. Već njima je dat original da ga temeljno prouče, da tačno znaju šta sve originalna novčanica treba da sadrži, i onda kada upoznaju Original, vrlo lako otkivaju falsifikate. Ja čitav ovaj blog pišem zbog sebe i zbog tebe, da bi upoznali Original čovjeka, Original Boga, da bi se u nama „porodila istina“ i onda vrlo lako ćemo provaliti falsifikatora, otkriješ prevaranta, kradljivca i lažova. Zato je danas pravo pitanje „Ko je Istina?“ za mene i tebe, a ne šta je istina?