субота, 29. октобар 2011.

KAIROS MOMENAT

Ovih dana na poslu raspravljamo da li je dobro vrijeme da započnemo jedan projekat? Znači, ne raspravlja se da li je taj projekat dobar za firmu? da li je strateški važno ući u to? da li je korisno i isplativo? Već da li je dobro vrijeme? Da li je momenat, što bi crnogorci rekli?
I istina je da nekad sretnemo prave ljude, na pravome mjestu ali u pogrešno vrijeme, i uzalud?
Mi smo se kao studenti šalili, apropo one narodne pjesme, "da smo se drugčije sreli, ranije bilo bi sve" ;-).
Koje je to pravo vrijeme? Da bi razumjeli o kakvom pojmu vremena se radi, trebali bi razumjeti, nešto što su stari narodi razdvajali i terminološki. Naime, na starogrčkom pojam vremena se odredjivao dvema različitim riječima chronos i kairos. Prvi izraz je označavao pojam vremena u njegovom trajanju, otud izraz hronologija, kada prati neku pojavu u njenom trajanju. A drugi izraz kairos, koji odgovara temi ovog današnjeg teksta, označava jedna naročito važan trenutak, momenat u vremenu. To je ono što bi mi zvali pravi trenutak.
U životu, mnogo treba strpljenja, duhovnog uvida, mudrosti i razumjevanja da bi pravu stvar uradili u pravo vrijeme. Ni ranije a ni kasnije. Najbliže tome je pitanje trudnoće i pitanje porodjaja kod žena. Svi znamo da to teoretski trudnoća traje 9 mjeseci, i to odgovara pojmu chronosa, ali kada će se desiti porodjaj mi tačno ne znamo i to je približno pojmu kairosa.
Iako jedva čekamo da ugledamo svoju bebu, nije dobro da plod vadimo iz utrobe prije vremena. Ne bi sve bilo razvijeno kako treba, mogli bi skoro zasigurno ugroziti zdravlje, pa i život djeteta.
Sa druge strane ne bi trebali ni da odugovlačimo sa porodjajem. Ljekari sada izbjegavaju da se trudnoće prenesu, i često pribjegavaju indukciji ili carskom rezu čim se probije termin. Moja majka, je prije 30 godina, zamalo izgubila život, zbog odugovalčenja sa porodjaju. Iako je pukao vodenjak pošto je bio 8 mjesec, doktor je ubjedjivao moje roditelje da još neki dan da odlože porodjaj. Zbog te odluke, majka je dobila krvarenje, izgubila je zdravu veliku bebu, sina, a njoj su se borili za život. Bila je klinički mrtva, u nekoj operacionoj sali. Nije bilo dovoljno krvi u bolnici te rijetke AB- grupe. Jer je tog dana u isto vrijeme u bolnicu dopremljen čovjek kome je cirkular presjekao ruku, sa istom krvom grupom i podjelili su količinu krvi na dva djela.
Bila je nedjelja rano ujutru, kada su mom ocu javili da nema krvi za njegovu ženu. Očajan, ne znajući gdje bi tražio krv, sjeo je u baštu hotel Crna Gora, zaronjen u svoju brigu. niko od bliže rodbine nema tu krvnu grupu. Razmišljao je, eh da je ponedjeljak, zamolio bi sve kolege iz fabrike, i našlo bi se. Ali nije.
I onda se dešavaju te Božije natprirodne intervencije. Neko ga je kucnu po ramenu, on pogleda iznad sebe, kad to jedan naš daleki rodjak Njegoš Lakić: "Striko, šta radiš tu?". Kad mu je sve objasnio, ovaj Njegoš mu reče, ako imaš da platiš dva tri taksija, idemo na Konik kod mene, svo moje društvo će da da krv. to su sve bili žestoki momci i sportisti. Da skratim, jedan od njih imao je krv, ne znam mu ime sada, ali na pitanje doktora, koliko da vadimo krvi rekao je "Koliko je potrebno?"Ja znam da moja majka je spašena čudom Božijim i vraćena iz smrti. Ali nemarom ljekara koji nije reagovao kad je trebalo, kad je došao taj Kairos momenat, ja nemam danas još jednog brata kome je tata htio da da ime Tigran.