субота, 01. октобар 2011.

IZGRADNJA HRAMA

Ako je neko citao onaj roman koji sam zapoceo, vidjece da sam poceo pricu o jednom mladom princu po imenu Zerubabel. Daće Bog da jednog dana zavrsim sto sam zapoceo. Ali danas cu podjeliti ukratko, krucijalnu stvar koja je obiljezila zivot ovog mladog izraelskog vodje. A to je obnova hrama Gospodnjeg, tacnije potpuno nova gradnja na temeljima rusevina koje je ostavio Navuhodonosor, veliki osvajac. Zerubabel je prosao pravu golgotu i protivljenje da obnovi hram, koja je trajala nekih 13 godina, ali o tome cu neki drugi put vise reci. Zbog raznih smicalica, ali i velike suse i bede koja ih je snasla nakon povratka iz zarobljenistva , ljudi su poceli da odustaju od pokusaja da grade hram. Ono sto sam htio da naglasim danas, je jedan poziv i opomena tadasnjeg proroka Ageja, narodu i Zerubabelu i ostalim vodjama, zbog svega toga. Dosla je rijec ukora i ohrabrenja "zasto svi gradite i opravljate svoje kuce, a Gospodnji hram stoji pust!?... Kako kazete da jos nije vrijeme za gradnju, a svoje kuce uveliko gradite!?... Zbog toga sto to cinite, gospod je dao sušu i pustio glad i bijedu!... Tako da onaj koji je planirao da ostvari neku dobit od 100 mjera, dobio je 30, ako je racunao na neki rod, rod bi se prepolovio... Kao da se stavlja novac u pocijepan novcanik!". Ali da skratim, narod se opomenuo, pokajao, i prionuo na gradnju hrama, i uspjeli su da sagrade hram, i suša je prestala i blagoslovi su se stigli.
Nisam htio danas da pricam o gradnji hramova, da sad treba neko da daje pare da bi se dovršio Hram ovdje ili ondije, već da govorim o jednoj drugoj izgradnji, koja je važnija po meni od nekih zidina i ikonopisa itd. Pismo kaze da smo Mi ti hramovi Duha Svetoga i da vrata paklena nas neće uništiti. Mi smo ti koji trebaju izgradnju! Bojim se da smo i mi kao Zerubabel, dobro krenuli, ali su nas neke nevolje, podmetanja, protivljenja i razna iskušenja omeli u našoj sopstvenoj duhovnoj izgradnji. Na drugoj strani, mnogo smo zauzeti poslovima, raznim porodičnim obavezama, možda i sredjivanjem kuće i nekih važnih poslova. Ima mi mnogo simbolike u ovoj priči, jer vidima da kako vrijeme prolazi sve se više radi, neki moji prijatelji rade i po dva posla, pa kasno i umorni liježemo, rano ustajemo, jurimo kako bi obezbijedili svojoj porodici egzistenciju, mučimo se. Ali osjećamo da nema blagoslova, da u znoju lica svojega jedemo svoj hljeb svagdašnji, da planiramo zaradu od 500 eura, a ono ispadne 300, krenemo u neki poduhvat da zaradimo hiljade, a ispadne samo stotine. Ova me priča iznova opominje, da mi trčimo za svojim prioritetima, a zapostavljamo Božiji hram tj. zapostavljamo sebe i naše duhovno stanje. Pa sa pravom onaj prorok Agej, kaže da je hram Gospodnji, pust. Da, da, jureći za svim bogastvima koje se kao fatamorgana izmiču, naša duša ostaje siromašna i pusta. Zato okrenimo se našem duhovnom stanju, našoj duhovnoj izgradnji, uspostavimo prave prioritete. Sta nam vredi da zadobijemo citav svojet a da naudimo sebi i svojoj duši. Pa kad se okrenemo pravim stvarima, za mnogo manje vremena ćemo uraditi ono što je potrebno. Jedan posao dobar može da donese više blagoslova, nego dva loša. Onda kad u tom miru i skladu i radosti počeneš da radiš, od posla od stotinu ispadaće hiljade. To je ono kad se kaže: "ištite najprije carstvo nebesko i njegovu pravdu, a sve ostalo će vam se nadodati". Zato prionimo još danas da obnavljamo i izgradjujemo Hram u našoj duši, napravimo ispravne prioritete, pa će suša i ova nemaština u nama i oko nas prestati.