Ovo je prava od „dimenzija“ o kojoj cu pisati. Sta je visina? Po meni, Visina je ona krajnja tacka iznad i krajnja tacka ispod tebe.
Biti „velik“ znači moći spustiti se na nivo „malih“. Npr voleti decu, znači čučnuti i spustiti se na koljena i igrati se i pričati sa njima o onome što tazumiju i na način koji razumiju. U onoj čuvenoj „Odi ljubavi“ zapisano je da "Ljubav ne zavidi, ne traži svoje...Ljubav se ne veliča i ne nadima se". Ljubav iskjučuje ponos. Ponos traži da se postavi na svoje visoko mjesto. Poziva se na svoja prava „Ja sam ti muž, ti me moraš poštovati... Ja sam ti žena, moraš me voljeti“. I to je tačno, ali to nije nešto što je moje pravo, to je više poziv za onog drugog da učini više u svojoj ljubavi.
Ako ko hoce da dosegne krajnju visinu, mora najprije da ode u krajnju donju tacku, e to je tek punina ove dimenzije. To je ona priča o Vavilonskoj kuli, kada su se ljudi ujedinili i počeli da grade kulu da dosegnu nebo. I onda se desilo da kad su dosegli odredjenu visinu, više se nijesu mogli sporazumijeti oni koji su bili na dnu ove gradjevine i koji su trebali da dodavaju materijal sa onima koji su radili na vrhu. I propao je poduhvat, nikad se više nijesu mogli razumijeti. Postoje i danas ti propali poslovni projekti izmedju dva prijatelja koji su krenuli u investiciju bez da se dogovore šta će kada dodju prve velike pare. Izmedju bračnih partnera ako je neko stremi vrhu a drugi tone ka dnu. U ponosu prestaje svaka komunikacija izmedju ponosnog oca i onog malog djeteta: koji je zvao „tata, tata, da ti nešto pokažem...“, samo nekoliko minuta njegovog vremena, njegove pažnje , njegovog odobravanja.
Visina je kada neko može da se spusti da „opere noge svojim prijateljima“ koji su se uprljali tj „okaljali obraz“. Visina je kad sin prokriva „golotinju svoga pijanog oca“. Visina je kada su tvoji lični problemi mali u odnosu na tuđe muke, iako zapravo nisu. Kada svoj krst nosiš sam, a terete onih „malih“ uzimaš na sebe.
Nadmenost je prečica za veliki pad.Ponos zbog nekog visikog polozaja u sudstvu, zdravstvu, ministarstvima, moze da dovoede do toga de se prestne razumijeti onaj koji je na dnu "Kule" koji dodaje materijal za gradnju nekog velikog projekta. I da se upravo zbog toga gradnja zaustavi.
I zato, ako ko koji hoće da se vine u nebo, mora najprije „malo“ da se spusti na zemlju.
Biti „velik“ znači moći spustiti se na nivo „malih“. Npr voleti decu, znači čučnuti i spustiti se na koljena i igrati se i pričati sa njima o onome što tazumiju i na način koji razumiju. U onoj čuvenoj „Odi ljubavi“ zapisano je da "Ljubav ne zavidi, ne traži svoje...Ljubav se ne veliča i ne nadima se". Ljubav iskjučuje ponos. Ponos traži da se postavi na svoje visoko mjesto. Poziva se na svoja prava „Ja sam ti muž, ti me moraš poštovati... Ja sam ti žena, moraš me voljeti“. I to je tačno, ali to nije nešto što je moje pravo, to je više poziv za onog drugog da učini više u svojoj ljubavi.
Visina je kada neko može da se spusti da „opere noge svojim prijateljima“ koji su se uprljali tj „okaljali obraz“. Visina je kad sin prokriva „golotinju svoga pijanog oca“. Visina je kada su tvoji lični problemi mali u odnosu na tuđe muke, iako zapravo nisu. Kada svoj krst nosiš sam, a terete onih „malih“ uzimaš na sebe.
Nadmenost je prečica za veliki pad.Ponos zbog nekog visikog polozaja u sudstvu, zdravstvu, ministarstvima, moze da dovoede do toga de se prestne razumijeti onaj koji je na dnu "Kule" koji dodaje materijal za gradnju nekog velikog projekta. I da se upravo zbog toga gradnja zaustavi.
I zato, ako ko koji hoće da se vine u nebo, mora najprije „malo“ da se spusti na zemlju.
Коментари
Постави коментар