недеља, 10. јул 2011.

PRLE I TIHI

Razmisljam koliko smo daleko od toga da na jednom serveru se nalaze svi podaci o meni. Npr. na googlu su moji licni kontakti koje mogu da sinhronizujem sa bilo kojim novim mobilnim telefonom. Tamu su mi emailovi. Imam i neke knjige koje se mogu sherovati. Svi moji blogovi i profili. Kad bi se na to dodali moje GPS lokacije sa telefona, moglo bi se znati tacno gdje sam. Moze se bez problema na sve to dodati moji podataci na Facebooku i drugdje.
Na drugoj strani, postoje svi moji licni podaci na serveru MUP. Onda DNK registar. Na to se dodaju moji podaci sa ziro racuna kojim takodje mozes pristupiti e-bankingom. Postoji registar mojih npr preduzeca i njhovo bi se stanje moglo pratiti... Onda postoji registar novcanih kazni i poreskih obaveza koji vodi MUP i Poreska uprava. Koliko smo daleko od odluke da se sve to objedini.
I onda, zar izgledaju daleko sve najave koje citam po internetu da se zbog ekonomske krize treba ukine papirni novac, da imamo elektronski novac. Pa sad krenuli svi da kupuju zlato. Pravdalo bi se time, da bi se smanji stopa kriminaliteta, ne bi bilo trgovine droge, pranja novca, ne bi bilo kradja i sl. Onda bila bi bolja naplata javnih prihoda. A takodje, moglo bi se pratiti sve na sta trosim novac, kad i gdje sam to uradio, koliko mi je para ostalo.
Kolike su moguce posledice svega ovoga i kolike zloupotrebe?
Koliko je daleko sve ovo? 20 godina? 10? možda cak 5. Bojim se da cemo za svoju privatnost morati da se borimo kao partizani. Pravo da neke stvari zadzimo za sebe. Bojim se da ce nam postati bliskiji neki nick name-ovi, jer pod svojim imenom cemo biti izlozeni. Sta raditi? Idemo u ilegalu! Ja cu biti Prle a ti budi Tihi, pa da se ponovo „borimo za slobodu nijemo“.