уторак, 21. јун 2011.

Giljotina

Proslog mjeseca posjetili su nas u Doljanima (prigradsko naselje Podgorice) inkasanti Vodovoda PG. Prvi put od kada smo kupili kuci. Nismo placali vodu godinama (mea culpa :-)). I nije to jedino što vidim da se sve vise moraju postovati propisi, platiti racuni, registrovati neki zanati (popravke kola, molerske usluge, prevodilacke usluge, privatni smjestaj i td) i placati porez na imovinu, porez na neke vanredne licne prihode, parking itd.
Uhvatim sebe u razmisljanju, da li mi odgovara ono sto se na svim medijima uveliko prica, o vladavini prava, postovanju zakona za sve. Iskreno imam problem platiti sve sto su moje zakonske obaveze, i koje su potpuno na mjestu i opravdane, kao ta voda. Za mene je to novi trosak u tesko ostvarenom balansu mojih finansija. Ne pricam o skupoci ili necem slicnom. Precizno govorim o svemu onome sto je vec davno propisano, ali se nije primjenjivalo, odnosno postovalo.
To je ono npr.kad sam bio kupovao kucu, bio sam iskusan da prikazem manji iznos kupoprodajne cijene, kako bi mi manji porez bio, o tome pricam. Ali rekao sam „NE, daj caru carevo...“. Govorim o situaciji kada postovanje zakona pocne da se kosi sa pitanjem egzistencije, i onda covjek nema bas mnogo „moralnih kocnica“ da pocne da izbjegava svoje zakonske obaveze... I to onda nije problem onda samo njegov, to je ipak nesto siri problem. Jer onda su mnogi „gresni“ u malom, i to u svom srcu znaju. Onda to pocne da postaje pravilo ponasanja, a ne eksces. Stanje a ne pojava.
I to je ono sto mislim da je jedna od najtežih posljedica ekonomskih sankcija (embargo), koje su uvedene devedesetih godina, koje su iskrivile armaturu drustvenog tkiva, u kojem je krsenje sankcija, bila kao neki nacionalni ponos, a za placanje nekih racuna, poreza, komunalija na divlje izgradjene objekte, bila tabu tema. Posebno dok je trajalo bombardovanje 99 godine. I upravo, barem ja tako mislim, otvorena je „pandorina kutija“ nepostovanja propisa, rada na crno, vanpijacne prodaje... I mislim da ce dvostruko vise vremena trebati da se ustanovi pravna drzava.
Pitas se, zasto sam stavio u naslovu Giljotina. Pa dok o ovome pisem, a posebno dok sam zadnjih dvije godine radio na jednom projektu u vladi, koji analizira nase zakonodavstvo i daje preporuke za ukidanje nepotrebnih zakona i smanjenje raznih taksi, puno sam razmisljao i slusao o svemu ovome. Sjetih se jednog stranog eksperta koji je tvorac koncepta „Giljotine propisa“, koji je upravo govorio o ovom fenomenu „regulatornog rizika (u daljem tekstu:RR)“, da sve zemlje koje su prosle ili prolaze tranziciju, po ovom pitanju prolaze 4 faze. U prvoj (u kojoj smo i mi bili u pomenuto vrijeme 90 tih) postoji veliki RR a relativno mali trošak za poslovanje (jer se slabo primjenjuju propisi, siva ekonomija i sr.). I onda pocinju da funkcionišu instutucije sistema, pocinje naplata prihoda (kao one moje vode sa pocekta price), rade sudovi, zatvori i sl.. I pocinju da rastu naglo troškovi. Tako da imate i visok RR ili i visoke troškove. I to je neizdrživo za privredu. Bez obzira sto pocinju strane investicije, zbog povecanog poverenja u institucije sistema, i bez obzira sto pocne da opada RR, i dalje su troskovi izuzetno veliki. Drzava mora da reaguje u ovoj fazi sa Giljotinom propisa, i da drasticno pocne da samnjuje administrativne troskove, pojednostavljuje procedure (faza 4). Kao posledica bi bila smanjen RR i smanjen trošak.
Mislim da smo mi u Crnoj Gori u toj nekoj 3 fazi, kada pocinje i reforma inspekcija, sudovi su stvorili potrebnu azurnost, inksanti rade svoj posao. Ali da bi se sve to odrzalo, da bi se odrzala vladavina prava, odnosno da bi ljudi (čitaj ja i ovaj racun za vodu) mogli da postuju zakona, moraju se „Giljotinirati propisi“. I to je jedan delikatan i slozen posao. I mislim da je pravo vrijeme... Jer da se Giljotina uradila na samom pocetku, to nista ne bi znacilo.