недеља, 15. новембар 2015.

Nije uzalud raspaljivati ljubav

Ne znam da li je ko imao slično iskustvo sa paljenjem drva u sporetu ali meni se više puta desilo nešto interesantno.. Inspirativno je..
To je ono kad dugo pokušavaš da zapališ vatru, ona vlažna drva.. I neće nikako.. Žariš onaj žar, duvaš , raspiruješ. Uzalud. Ništa. I onda se iznerviraš i digneš ruke od pokušavanja . zalupis vrata od sporeta i odeš. I onda poslije nekog vremena slučajno se vratiš i imaš šta da vidiš.. Vatra se zapalila. Gori.. Lijepa i topla.. Srce ti se razveseli. E ta vatra je prava. Ta se ne gasi ta koja se samozapalila.
Tako je i sa ljudima ponekad.. Nikad nije uzalud pokušavati raspaljivati ljubav i one vatre Duha Svetog ... Kod onih pravih se umije srce zapali kad se najmanje nadaš kad si skoro digao ruke i izgubio nade u pokušajima.. Ako se desi taj plamen u srcu, onako skoro spontano bez forsiranja , onda je taj plamen pravi .. Ta vatra se rasplamsa i traje. Zagrije cijeli dom, ukućane i sve one dobronamjerne goste ..
Zato, dobro je znati da nije uzalud raspaljivati vatre i nekad kad izgleda sve beznadežno!